Кнежеви Виногради су Општинско средиште са 1.657 становника (по попису из 2011.године) са 13 улица (Главном, Светозара Милетића, 8. марта, Шандора Петефија, Насеље хрватских бранитеља, Хрватске Републике, 1. маја, Олгина, Виноградска, Моша Пијаде, Михајла Клајна, Антуна Плавеца и Циглана).
Од значајних привредних субјеката потребно је истакнути Беље д.д.(Вински подрум и кушаоница у средишту места), те компаније Бор пластика д.о.о. и Рабо д.о.о. у предузетничкој зони. Кнежеви Виногради надалеко су познати по уређеном спортско рекреативном центру „Базени“.
У Кн.Виноградима делује основна школа од 1.-8. разреда, те установа предшколског васпитања, Дечји вртић „Зеко“. Такође, делује 10- ак разних културних, невладиних и спортских удружења, од којих су најзначајнији НК „Борац“, Удруга жена „Извор“, Мађарска удруга младежи ˝Херцегсзолоси Михали“, Удруга пензионера, КУД Живојин Жика Мандић, Удруга љубитеља тамбурице „Барањски бисери „, те друга спортска и културна удружења.
Историја
Кнежеви Виногради настали су као стратешки важно село на једној од кључних тачака тог саобраћајног правца још у Старом веку. Већ су Римљани овде имали колонију, а место су називали Донатиум, о чему постоје богати археолошки налази.
Кнежеви Виногради који су настали као једно од најстаријих места у Барањи под тим се именом јављају у попису из 1687.године, дакле пре оснивања властелинства Беље, што наводи на закључак како је село у Средњем веку припадало породици Херцег из Сечуја. У то време село је било подељено на два дела, други део припадао је Подољу, а за време Хуњадија било је земљорадничко село с дворцима и утврђењима. Статус града има за време османлијске управе. Стварно право 1564. године има Марк Хорват. Насеље је опстало и након протеривања Турака, а 1799. године спомиње се као насеље.
Када потпадају под властелинство Беље, виногради заузимају готово петину подручја и производе се добра вина. Средином 18. века у месту се налазе властелинске зграде: прешаоница, пецара, бачварева кућа и велики властелински подрум (изграђен још за Еугена Савојског) који су примали око 700.000 литара, те 2 властелинска свратишта. Док су сељаци продавали углавном вино и трешње већином по Славонији, у селу се налазило чак 14 обртника (колар, чизмар, кројачи, постолари, крзнар, бачвар, шеширџија и ковачи) и 6 трговаца.
Године 1824. Кнежеви Виногради били су највеће село на властелинству Беље јер су имали 1.961 становника у 266 кућа. У месту су биле и три цркве (реформатска, православна са торњем покривеним бакром и мала католичка без торња). Како је поштанска путева из Осијека за Бачку водила преко Кнежевих Винограда ту је била смештена и поштанска станица, а недалеко од места била је и изграђена циглана и пећ за цреп. По попису из 1766. године у Кнежевим Виноградима су настањени становници двеју народности: Мађари са припадницима калвинске вероисповести и православци – Раци. По подацима из 1824. становници су мешавина Немаца, Мађара и Раца уз мало Шокаца.