Према попису становништва из 2011. године у Сузи живи 567 становника у 6 улица (Маршала Тита, Петефи Шандора, Кошут Лајоша, Железничка, Трг Ач Гедеона, 1. маја).
Упркос паду броја становника место Суза је све више познато по туризму, гастро-понуди угоститељских објеката „Пирош Чизма“ и Ковач чарда, те богатој понуди квалитетних вина Породичне винарије „Колар“, „Ковач“ и других. Број соба за смештај туриста је у знатном порасту.
У Сузи делује подручна школа Основне школе Змајевац од 1.-4. разреда на мађарском и хрватском језику, као и подручни вртић Дечјег вртића „Зеко“ на мађарском језику.
Место Суза познато је по културним активностима културних удружења и то: КУД-а „Чардаш“ и КУД-а „Јокаи Мор“. Пре неколико година поново је оживљена традиција бављења спортом, оснивањем ФК „Колумбус“ Суза.
Историја
Суза је насељена у доба краљева Арпадовића. Први писмени траг потиче из 1252. према којем краљ Бела ИВ. дарује овај териториј жупану Нана. Тадашњи назив места је био Цхуза. Хрватски назив је сличан само по изговору, али његово значење није повезано са значењем мађарског назива. У КСВ. веку припада привреди из Сиклоси, ау КСВИ. господар села је Петер Перении. За време владавине турака плаћа порез Мохачком санџаку.
Село је од 1698. до 1734. године власништво Еугена Савојског. 1780. Кристина, ћерка Марије Терезије добија насеље на поклон, а касније путем њеног брака прелази у власништво Хабсбурговаца. Први печат села потиче из 1772. године, на којем је слика плуга и птице с огромним гроздом у кљуну. Овај симбол упућује на то, да су се мештани и тада бавили обрадом земљишта, производњом грожђа и вина, као и данас.
Према подацима првог бројања становника 1784. село има 681 становника. Током револуције 1848/49 мјештани су ослобођени кметства, и подигли су обелиск Коссутха (Кошут), који је срушен после преуређивања граница након версајског мировног диктата 1920., али је сачуван Коссутхов рељеф са обелиска, који је и данас изложен у мјесном дому културе.