Године 1304. Самуел и Давид оснивају павлински самостан на граници места. Овај део оранице, који се налази између Змајевца и Сузе, користи се и данас, а носи име Земља браће, које указује на некадашње присуство браће. Налази се у околини села Чатар које је нестало и чији су се становници бавили израдом штитова. Доказ за постојање овог географског имена је да је власник имања Чатар Павлина оставио двор и земљу 1320. године. Очигледно је да су се уселили на имање и да су га користили као манастир. 1333. године већ су имали и цркву.

Од 16. века католичанство, поред све распрострањенијег протестантизма, важно је средиште живота. Након владавине Турака требала је проћи једна генерација да се жупе обнове, а тешку ситуацију, као и за време турске опсаде ублажавали су фрањевци.

Године 1733. католици у Змајевцу имају само једну капелу саграђену од дрвета и живице, покривену трском. Патрон цркве је Свети Јосип. Највероватније је стајала на месту које мештани и данас спомињу као Црквено место. Свој нови жупни двор почели су градити 1752. године помоћу средстава надвојводе Алберта. Црква стоји и данас на почетку Католичког Сурдука. Слика католичке цркве сачувана је на слици с почетка 19. века.

* Према попису из 2011. године у Змајевцу има 680 католика

Жупник: Ђула Андраши