У Каранцу се фудбал почео играти 20-их година прошлог века, а према сведочанству Густава Акермана клуб је основан 1928. године, а годину дана касније и званично регистрован. Испрва је носио назив Каранац, потом је преименован у Плави 11, затим Бранислав Клипић (1947.), Слога (1954.) и коначно од 1959. делује под данашњим називом Полет. Те је године и први пута заиграо у тадашњем Првом разреду, а у својој богатој фудбалској историји остаће запамћен по трострукој круни Купа Барање, да би се 1965. / 66. коначно пласирао у Барањску лигу.

Неколико пута играо је квалификације за виши ранг, а од сезоне 1982. / 83. игра у међуопштинској лиги Север, а данас се такмичи у 2. Жупанијској лиги. Захваљујући сачуваној документацији клупске статистике су врло прецизне, па се рачуна да је боје Полета бранило преко 400 фудбалера.

Бошко Радовановић се води као најуспешнији играч са 682 утакмице и 178 голова у дресу Полета, а највишим клупским признањима почашћени су Деспот Балаж, Драгутин Благо, Никола Муса, Боривоје Новаковић, Јосип Пулфер.

Игралиште на данашњој локацији завршено је 1960. године, а Полет бележи гостовање прволигаша и друголигаша Вашаша из Будимпеште, Спартака из Суботице (у поводу 60-те годишњице), Слобода из Тузле, Осијека, Врбаса и др.

Већина играча почетком Домовинског рата и окупације прогнана и тек се повратком 1997. поново устројава клуб и наставља такмичење на иницијативу секретара Јозе Антића, Звонка Матошића, Ђуре Ловренчића, Јаноша Селешија, Боже Черкеза и многих других.