Клуб је основан 1929. године, а као оснивачи остали су забележени Бартош, Чапо, Крекић, Максимовић, Марковић и Прокић. Мање је писаних трагова о почецима клуба, па све до краја Другог светског рата.

Тако клуб наставља играti од 1952. године под именом Борац, а почетком 60-их година наступа у подсавезној лиги, а крајем 60-их осваја титулу првака Барањске лиге. Године 1971. осваја Куп Барање, победом над Јединством из Биља 5: 1.

Највећи успех клуб постиже у сезони 1990. / 91. освајањем првог места у регионалној и пласманом у Хрватску лигу Исток те освајањем Купа Барање.

У историји Борца издваја се неколико имена. За најбољег играча бољи познаваоци историјe клуба сложни су да Драгутин Шпољарић – Чарли заслужено носи тај епитет. Дрес Борца носио је од 1974. до 1991. године. Једну сезону је играо и за ФК Осијек, а у прогонству у Осијеку играо је за Барању 92.

Најбољи стрелац у историји клуба је Момчило Ђурковић. Од 1973. do 1990. године забио је преко 700 голова.

Тренерско име које се прожима кроз готово све барањске клубове је Ђула Шпигл, који је као играч, а касније и тренер остварио бројне успехе, па тако и са Борцем. Треба споменути тренере Олајош, Душић, Решетар, Тодоровић, Хорват, Мандић, Банац и други …

За логистику и инфраструктуру у периоду повратка најзаслужнији је бивши начелник општине Денеш Шоја, који је био „мотор“ градње 80-их године и касније доградње стадиона те целог СРЦ-а Базена. У организационој историји клуба остаће записани Грегурек, Хорват, Кучанчанин, Мандић, Ретих, Усоди, Рајић.