За Змајевац се с правом може рећи како је прво место у Барањи у којему се на самом почетку 20. века ударало по лопти. Биле су то разне верзије крпених и гумених лопти према подацима из 1906. године. Почело је лоптом за рагби, коју је у Змајевац донео Франци Лехер 1910. године. Набијала се таква лопта на терену поред бивше Чарде уз насип. Праву лопту за фудбал први је у Змајевац донео Јожеф Гал из Будимпеште 1912. године, када је по завршетку утакмице Мађарска – Аустрија од домара купио лопту. Исте је године основана фудбалска екипа и прву утакмицу одиграли су у Бездану и победили са 4:2. Вреди споменути екипу у саставу: Кочиш, Богнар, Молнар, Киш, Харасти, Орси, Пилиси, Контра, Фуредил, Месеш и Гал.

Убрзо је „фудбалска зараза“ захватила околна места Сузу и Батину, па су се играле међусобне утакмице, а већ 1920. године Јанош Баксант један је од најзаслужнијих за оснивање фудбалског клуба, који се у почетку звао Змај – Саркани. Уз Баксанта вреди споменути спонзоре Јожефа Гуна и Оскара Бергера, клупска боја црно – бела, а први тренер Стеин из Осијека. Змај се од 1929. године такмичи у лиги подсавеза Осијек под именом Змајевац Воросмарт, заједно са екипама из Белог Манастира, Дарде и Кнежева. Након Другог светског рата клуб се реактивира у сезони 1948. / 49. те уз краће прекиде игра у разним формама Барањске и Осјечко – барањских лига. У склопу клуба од 1981.-1986. године успешно је деловао и Женски фудбалски клуб.

Поред Лехер, Гала, Гуна и Баксанта Змајевчани спомињу неколико заслужних мештана за постојање најстаријег барањског клуба – Бела Бака, Јожеф Чергић, Јанош Тур. Најпознатији играчи који су поникли и играли у клубу су Пал – Палчи Нађ (Ференцварош 1944.) и Јосип Вернер (Осијек, Војводина).

Данас клуб има 102 члана, од тога 32 волонтера.